Тефсир Ел-Мухтасар
وَلَئِنْ أَذَقْنَـٰهُ نَعْمَآءَ بَعْدَ ضَرَّآءَ مَسَّتْهُ لَيَقُولَنَّ ذَهَبَ ٱلسَّيِّـَٔاتُ عَنِّىٓ ۚ إِنَّهُۥ لَفَرِحٌ فَخُورٌ ﴿١٠﴾
А уколико му дамо благодат иметка и здравља након што их није имао каже: "Отишло је зло од мене и нема више штете." А не захвали Богу на томе. Доиста је човек превише радостан и охол, уздиже се над људима и хвалише благодатима које му је Бог дао.