Тефсир Ел-Мухтасар
وَلَمَّا فَتَحُوا۟ مَتَـٰعَهُمْ وَجَدُوا۟ بِضَـٰعَتَهُمْ رُدَّتْ إِلَيْهِمْ ۖ قَالُوا۟ يَـٰٓأَبَانَا مَا نَبْغِى ۖ هَـٰذِهِۦ بِضَـٰعَتُنَا رُدَّتْ إِلَيْنَا ۖ وَنَمِيرُ أَهْلَنَا وَنَحْفَظُ أَخَانَا وَنَزْدَادُ كَيْلَ بَعِيرٍ ۖ ذَٰلِكَ كَيْلٌ يَسِيرٌ ﴿٦٥﴾
Када су отворили посуде са храном коју су донели видели су да им је новац враћен, па рекоше свом оцу: "Шта још хоћемо од овог великаша након што нас је овако почастио? Ово је новац који смо дали за храну а који нам је он вратио из своје почасти према нама. Дај нам нашег брата и ми ћемо донети храну за нашу породицу и чуваћемо нашег брата од онога чега се бојиш за њега, и добићемо један камилин товар више због тога што смо и њега повели са нама, а то је великашу лако."