Узвишени Бог наводи пример нестајања заблуде и остајања истине спомињући воду кише која се спушта са неба све док не напуни долине којима вода потече, различитих величина, па бујица на својој површини односи пену и отпад. И наводи други пример спомињући драгоцене руде које људи топе на ватри у жељи да добију накит а које су у почетку прекривене рђом и нечим безвредним. Са ова два примера Бог објашњава истину и заблуду. Заблуда је попут пене која прекрива воду, и попут рђе или нечега безвредног што прекрива драгоцене руде, а што бива отклоњено њеним топљењем и обрадом, док је истина попут чисте и питке воде која узрокује ницање плодова и траве, и попут обрађене драгоцене руде којом се користе људи. Па исто као што су ова два примера на исти начин Бог наводи примере људима да би им истина и заблуда постали јасни.