Они који поред Бога друге обожавају кажу: “Да је Бог хтео, не бисмо ни ми ни преци наши, поред Бога, никог обожавали, него једино Бога. Такође, да је хтео, не бисмо ништа забрањеним сматрали.” Исто то ништавно оправдање износили су и они пре њих. А зар су Божји посланици били дужни нешто друго већ јасно да истину обзнане? Једино то је њихова дужност. Бог је онима који не верују дао слободну вољу и могућност избора, па им је послао посланике да их позивају у веру, и због тога они, неверници, немају право да се правдају судбином, Божјим одређењем.