Тефсир Ел-Мухтасар
وَيَدْعُ ٱلْإِنسَـٰنُ بِٱلشَّرِّ دُعَآءَهُۥ بِٱلْخَيْرِ ۖ وَكَانَ ٱلْإِنسَـٰنُ عَجُولًا ﴿١١﴾
Човек некад, у љутњи или срџби, куне себе, своју децу или иметак, па Бог, из Своје милости, не пожури да му се одазове на ту његову клетву. А Бог се одазива човеку који Га моли за оно што је добро, а све то из Своје доброте и милости. Човек је по природи склон журби и брзим одлукама, а ретко размишља о последицама својих дела.