Као што их је Свевишњи Бог успавао и сачувао толико времена, тако их је и пробудио у истом стању, па су један другог питали: “Колико дуго спавамо овде?!” Неки од њих рекоше: “Остали смо дан, или део дана.”, док други одговорише: “Препустите то Богу, само Он зна колико смо времена провели у овој пећини. Него, нека један од нас пође у град, с овим сребрењацима, па нека купи храну. Нека буде крајње опрезан у свом одласку и пажљив у послу, како нас не би разоткрио и одао властима, што би имало штетне последице по нас.”