Напослетку је Хидр казао: “Кад је реч о оном зиду што сам га исправио и учврстио, он је припадао двојици дечака, сирочади из оног града у којем смо били, а испод зида налази се злато и сребро, њихова својина. Отац им је био добар и богобојазан човек, па је Бог, из Своје доброте, желео да они одрасту и изваде благо испод зида. Ништа од овог нисам учинио по свом нахођењу, већ Божјом вољом и наредбом. То је објашњење за моје поступке које си осудио. Ето тако је било, а ти ниси био упућен у суштину ствари, па се ниси могао суздржати од коментара.”