Јевреји су оставили Аллахову веру, и уместо ње су следили оно што су ђаволи измислили лажући у вези власти Аллаховог веровесника Соломуна, мир над њим, говорећи да је он учврстио своју власт помоћу враџбине. Међутим, Соломун није починио дело неверства јер није практиковао враџбине, како мисле Јевреји, већ су ђаволи починили неверство тиме што су људе подучавали враџбини. Подучавали су их враџбини која је објављена двојици анђела: Харуту и Маруту, у граду Вавилон у Ираку, а он је њима био објављен ради искушења људи, и ова два анђела никог нису подучавали враџбини осим након што би га упозорили и рекли: "Ми смо искушење људима, па немој чинити дело неверства тиме што ћеш учити враџбину." Ко није прихватио њихов савет, научио је од њих враџбину. У врсте те враџбине спада и враџбина раздвајања мужа од жене тако што производи мржњу између њих. Ти врачари никоме не могу наудити осим Аллаховом дозволом и вољом. Они су тиме учили оно што им штети и што им не користи. Ти Јевреји су знали да онај ко Аллахову Књигу замени враџбином - на Будућем свету неће имати никаквог удела. Ружно ли је оно за шта су себе продали мењајући Аллахову Објаву за враџбину. Да су знали шта им стварно користи не би се усудили да ураде то ружно дело, и да упадну у јасну заблуду.