Тефсир Ел-Мухтасар
وَإِذْ أَخَذْنَا مِيثَـٰقَ بَنِىٓ إِسْرَٰٓءِيلَ لَا تَعْبُدُونَ إِلَّا ٱللَّهَ وَبِٱلْوَٰلِدَيْنِ إِحْسَانًا وَذِى ٱلْقُرْبَىٰ وَٱلْيَتَـٰمَىٰ وَٱلْمَسَـٰكِينِ وَقُولُوا۟ لِلنَّاسِ حُسْنًا وَأَقِيمُوا۟ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتُوا۟ ٱلزَّكَوٰةَ ثُمَّ تَوَلَّيْتُمْ إِلَّا قَلِيلًا مِّنكُمْ وَأَنتُم مُّعْرِضُونَ ﴿٨٣﴾
И сетите се, о потомци Израиљеви, чврстог завета који смо од вас узели – да ћете само Бога обожавати, и да ћете родитељима, и ближњима, и сирочади, и сиромасима, и онима у потреби доброчинство чинити и лепе речи упућивати, и на добро навраћати и од зла одвраћати, без жестине и грубости, и тиме што ћете молитву обављати онако како вам је наређено, и што ћете милостињу, драге воље, давати онима који је заслужују! Али, ви сте одустали од испуњавања тог завета након што сте се на то обавезали.