Неки људи исповедају Ислам али нису уверени у његову истинитост већ сумњају и колебају се, па се неодлучно Богу покоравају– као да стоје на ивици бездане провалије. Приоритет су им овоземаљски интереси, па ако су срећни, здрави, имућни и имају пород, радо се повинују Исламу и послушни су Богу, али задеси ли их каква несрећа, непријатност, сиромаштво, обузме их песимизам због Ислама и враћају се на старе неверничке стопе, сасвим се мењајући. Због тога су губитници на овом и на будућем свету.