Честити, богобојазни верници, о којима је реч, удељују од оног чиме их је Узвишени Бог опскрбио али не до граница расипништва. Исто тако, они не шкртаре према себи нити према онима о којима су дужни да се брину. Њихово трошење је златна средина између расипништва и шкртости.