×
القصصАјет 15

Тефсир Ел-Мухтасар

وَدَخَلَ ٱلْمَدِينَةَ عَلَىٰ حِينِ غَفْلَةٍ مِّنْ أَهْلِهَا فَوَجَدَ فِيهَا رَجُلَيْنِ يَقْتَتِلَانِ هَـٰذَا مِن شِيعَتِهِۦ وَهَـٰذَا مِنْ عَدُوِّهِۦ ۖ فَٱسْتَغَـٰثَهُ ٱلَّذِى مِن شِيعَتِهِۦ عَلَى ٱلَّذِى مِنْ عَدُوِّهِۦ فَوَكَزَهُۥ مُوسَىٰ فَقَضَىٰ عَلَيْهِ ۖ قَالَ هَـٰذَا مِنْ عَمَلِ ٱلشَّيْطَـٰنِ ۖ إِنَّهُۥ عَدُوٌّ مُّضِلٌّ مُّبِينٌ ﴿١٥﴾

Онда Мојсије, мир над њим, уђе у град у време кад су његови становници одмарали. У граду је затекао двојицу људи како се препиру и туку – један је припадао његовом народу, синовима Израиљевим, а други је био из фараоновог народа, Копт. Тако је од Мојсија, мир над њим, затражио помоћ његов сународник против Копта, и Мојсије је оног из непријатељског народа ударио песницом па га је усмртио снагом ударца. Тада се посланик Мојсије одмах покаја и рече: “Ђаво ми је ово лепим приказао и навео ме на ружно дело! Ђаво је очити непријатељ човеку, који га одводи с Правог пута и настоји навести на чињење погубних дела.”