×
القصصАјет 23

Тефсир Ел-Мухтасар

وَلَمَّا وَرَدَ مَآءَ مَدْيَنَ وَجَدَ عَلَيْهِ أُمَّةً مِّنَ ٱلنَّاسِ يَسْقُونَ وَوَجَدَ مِن دُونِهِمُ ٱمْرَأَتَيْنِ تَذُودَانِ ۖ قَالَ مَا خَطْبُكُمَا ۖ قَالَتَا لَا نَسْقِى حَتَّىٰ يُصْدِرَ ٱلرِّعَآءُ ۖ وَأَبُونَا شَيْخٌ كَبِيرٌ ﴿٢٣﴾

А пошто Мојсије стиже меденској води, затече ту некакву заједницу људи која на њој стоку поји, а затече и две девојке од њих одвојене, које су браниле свом стаду прилаз води: беспомоћне, нису могле да се мешају с мушкарцима па су чекале да они напоје своју стоку. Видевши немоћне девојке, Мојсије се сажалио и упитао: “Шта је с вама двема?” “Не можемо да се мешамо с пастирима, па чекамо да они напоје своју стоку”, одговорише девојке. “А наш отац је старац оронули, није у стању да напоји нашу стоку, па смо присиљене саме то да чинимо.