Тефсир Ел-Мухтасар
فَلَمَّا قَضَىٰ مُوسَى ٱلْأَجَلَ وَسَارَ بِأَهْلِهِۦٓ ءَانَسَ مِن جَانِبِ ٱلطُّورِ نَارًا قَالَ لِأَهْلِهِ ٱمْكُثُوٓا۟ إِنِّىٓ ءَانَسْتُ نَارًا لَّعَلِّىٓ ءَاتِيكُم مِّنْهَا بِخَبَرٍ أَوْ جَذْوَةٍ مِّنَ ٱلنَّارِ لَعَلَّكُمْ تَصْطَلُونَ ﴿٢٩﴾
И кад Мојсије проведе уговорени рок у Медену служећи оног доброг човека десет година, отисну се на пут са својом чељади и пође у Мисир, и у путу на једној страни планине Синај опази некакву ватру, па се обрати својој породици: “Застаните овде и причекајте ме, јер некакву ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, а ко ће ми казати куда треба ићи или ћу вам какво добро донети или ћу вам пак главњу, да бисте се огрејали, донети.”