Тефсир Ел-Мухтасар
ضُرِبَتْ عَلَيْهِمُ ٱلذِّلَّةُ أَيْنَ مَا ثُقِفُوٓا۟ إِلَّا بِحَبْلٍ مِّنَ ٱللَّهِ وَحَبْلٍ مِّنَ ٱلنَّاسِ وَبَآءُو بِغَضَبٍ مِّنَ ٱللَّهِ وَضُرِبَتْ عَلَيْهِمُ ٱلْمَسْكَنَةُ ۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ كَانُوا۟ يَكْفُرُونَ بِـَٔايَـٰتِ ٱللَّهِ وَيَقْتُلُونَ ٱلْأَنۢبِيَآءَ بِغَيْرِ حَقٍّ ۚ ذَٰلِكَ بِمَا عَصَوا۟ وَّكَانُوا۟ يَعْتَدُونَ ﴿١١٢﴾
На њих је спуштено понижење где год се налазили, и нису сигурни осим ако су под Аллаховом заштитом или заштитом људи. Они су заслужили Аллахову срџбу, и обавијени су бедом. Све то је зато што нису веровали у Аллахове речи и доказе и што су неправедно убијали веровеснике, и зато што су Аллаху били непокорни и границе Његове прелазили.