Тефсир Ел-Мухтасар
وَٱلَّذِينَ إِذَا فَعَلُوا۟ فَـٰحِشَةً أَوْ ظَلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ ذَكَرُوا۟ ٱللَّهَ فَٱسْتَغْفَرُوا۟ لِذُنُوبِهِمْ وَمَن يَغْفِرُ ٱلذُّنُوبَ إِلَّا ٱللَّهُ وَلَمْ يُصِرُّوا۟ عَلَىٰ مَا فَعَلُوا۟ وَهُمْ يَعْلَمُونَ ﴿١٣٥﴾
И то су они који ако учине грех сете се Аллаха и Његове претње грешницима и обећање богобојазнима, па затраже од свог Господара да им прекрије грехе и пређе преко њих, јер једино Он прашта грехе. Такви не устрајавају у чињењу греха, и знају да су грешни и да Аллах прашта све грехе.