Кад Свевишњи Бог укаже људима неке од Својих благодати, као нпр. иметак, здравље, сигурност, благостање, они се веселе охоли и задивљени својим достигнућима, уместо да се захваљују милостивом Богу. Међутим, кад их задеси невоља, сиромаштво, болест, глад, страх, тегоба живота – због греха и лоших поступака које су учинили – одједном почну очајавати и мисле да невоља неће нестати.