Тефсир Ел-Мухтасар
وَلَقَدْ ءَاتَيْنَا لُقْمَـٰنَ ٱلْحِكْمَةَ أَنِ ٱشْكُرْ لِلَّهِ ۚ وَمَن يَشْكُرْ فَإِنَّمَا يَشْكُرُ لِنَفْسِهِۦ ۖ وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ ٱللَّهَ غَنِىٌّ حَمِيدٌ ﴿١٢﴾
Узвишени Бог дао је добром човеку Локману, искреном покајнику, мудрост која се огледала у разумевању вере, исправном промишљању и мудрим саветима, и наредио му је да се захваљује Богу на тим благодатима чинећи добра дела и сустежући се од греха. Бог Узвишени је независтан од свих светова и Он нема користи од веровања верника нити штету од непокорности грешника и неверника, па ко верује и захваљује – то ради у своју корист, а ко пориче благодати и не верује у Бога, Који створењима издашно даје благодати – па Бог је Себи довољан, свака захвала Њему припада, увек и у сваком стању.