Дволичњаци су били шкрти према Божјем Посланику и његовим следбеницима, па нису удељивали иметак, нису залагали своје животе, нису им поклањали љубав, нису исказивали пријатељство. Кад дође до борбе и завлада страх од смрти, видиш дволичњаке како колутају очима због избезумљености и узнемирености, па личе човеку обезнањеном услед тежине смртних мука. Пошто борба престане и страх мине, они вас вређају својим, као нож, оштрим језицима. Ето тако је, а у срца дволичњака никад није ушло веровање, па ће Бог Узвишени, уништити њихова дела, неће им за њих дати никакву награду. Свемогућем је Богу лако казнити дволичњаке и осветити им се.