Тефсир Ел-Мухтасар
ثُمَّ أَوْرَثْنَا ٱلْكِتَـٰبَ ٱلَّذِينَ ٱصْطَفَيْنَا مِنْ عِبَادِنَا ۖ فَمِنْهُمْ ظَالِمٌ لِّنَفْسِهِۦ وَمِنْهُم مُّقْتَصِدٌ وَمِنْهُمْ سَابِقٌۢ بِٱلْخَيْرَٰتِ بِإِذْنِ ٱللَّهِ ۚ ذَٰلِكَ هُوَ ٱلْفَضْلُ ٱلْكَبِيرُ ﴿٣٢﴾
Затим смо дали часни Кур’ан у наслеђе одабраним људима из Посланиковог, нека је мир над њим и милост Божја, народа, које смо одликовали над другим народима. Али, међу њима има оних који сами себи насиље чине изостављајући неке обавезне радње и чинећи неке грехе. Има међу њима и умерених, и то су они који извршавају обавезне радње и сустежу се од забрањеног, али поред тога чине нека покуђена, а изостављају нека пожељна дела. А има и оних који журе ка добрим делима, а то су они који извршавају обавезне радње и оно што је пожељно, а сустежу се од забрањеног и свега што је покуђено, притом настојећи својим добрим делима друге да претекну и надмаше. Свевишњи Бог одабрао је овај народ давши му Кур’ани Мудри и то је највећа Божја благодат.