Тефсир Ел-Мухтасар
وَمَا تَفَرَّقُوٓا۟ إِلَّا مِنۢ بَعْدِ مَا جَآءَهُمُ ٱلْعِلْمُ بَغْيًۢا بَيْنَهُمْ ۚ وَلَوْلَا كَلِمَةٌ سَبَقَتْ مِن رَّبِّكَ إِلَىٰٓ أَجَلٍ مُّسَمًّى لَّقُضِىَ بَيْنَهُمْ ۚ وَإِنَّ ٱلَّذِينَ أُورِثُوا۟ ٱلْكِتَـٰبَ مِنۢ بَعْدِهِمْ لَفِى شَكٍّ مِّنْهُ مُرِيبٍ ﴿١٤﴾
А неверници и незнанобошци су се, баш онда кад им је дошло знање и кад им је успостављен доказ посланством Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из злобе, мржње и неправде међусобно подвојили. И да Бог није одредио да се њихова казна одгоди до одређеног рока којег Он зна, а то је Судњи дан, већ би међу њима пресуду донео и казнио би их због неверовања у Бога и негирања посланика. А Јевреји који су наследили Тору и хришћани који су наследили Јеванђеље, и они након многобожаца, сумњају у Кур'ан којег им је донео Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, и поричу га.