×
الشورىАјет 48

Тефсир Ел-Мухтасар

فَإِنْ أَعْرَضُوا۟ فَمَآ أَرْسَلْنَـٰكَ عَلَيْهِمْ حَفِيظًا ۖ إِنْ عَلَيْكَ إِلَّا ٱلْبَلَـٰغُ ۗ وَإِنَّآ إِذَآ أَذَقْنَا ٱلْإِنسَـٰنَ مِنَّا رَحْمَةً فَرِحَ بِهَا ۖ وَإِن تُصِبْهُمْ سَيِّئَةٌۢ بِمَا قَدَّمَتْ أَيْدِيهِمْ فَإِنَّ ٱلْإِنسَـٰنَ كَفُورٌ ﴿٤٨﴾

А ако се окрену од онога с чиме смо те послали – па, Ми тебе, о Посланиче, нисмо ни послали да над њима и њиховим делима бдијеш, ти си дужан само да саопштиш, а они ће рачун код Бога да полажу. Кад човеку дамо да милост Нашу осети у виду богатства, здравља и сл., он јој се обрадује, а кад их задеси каква несрећа због греха које чине, онда човек, по природи својој, благодати Божје не признаје, на њима се не захваљује и љут је на Божју одредбу која је заснована на мудрости.