Верници, кад се сукобите с неверницима, храбро се против њих борите и по вратовима их сабљама ударајте, а кад им нанесете велике губитке и ослабите њихову снагу, тад их вежите, па их после доброчинствено заробљеништва ослободите или за њих откупнину тражите, односно за друге их заробљене муслимане замените, поступајући у складу с интересима; тако поступајте све док рат не престане њиховим примањем Ислама или до мировног уговора са њима. Бог је тако прописао да би вернике искушао; то су неки Божји прописи у погледу борбе. А да Свемогући Бог хоће, савладао би невернике а да се верници уопште не боре, међутим, прописао је верницима борбу против неверника како би се знало ко је искрен а ко лажов, и како би указао на оне који помажу Ислам, и како би се очувао принцип одбране вере. Награду оног ко погине на Божем путу с намером уздизања Божје речи – Свезнајући Бог ће сачувати, неће таквом пропасти уложени труд, а онај који као неверник погине иде у вечну Ватру.