Тефсир Ел-Мухтасар
وَٱتْلُ عَلَيْهِمْ نَبَأَ ٱبْنَىْ ءَادَمَ بِٱلْحَقِّ إِذْ قَرَّبَا قُرْبَانًا فَتُقُبِّلَ مِنْ أَحَدِهِمَا وَلَمْ يُتَقَبَّلْ مِنَ ٱلْـَٔاخَرِ قَالَ لَأَقْتُلَنَّكَ ۖ قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ ٱللَّهُ مِنَ ٱلْمُتَّقِينَ ﴿٢٧﴾
О Посланиче, испричај овим завидницима међу Јеврејима причу о двојици синова Адамових, Каину и Авељу, онако како јесте. Сваки од њих је принео жртву којом је требало да се приближи Узвишеном Аллаху, па Аллах прихвати Авељову жртву јер је Авељ био богобојазан, а не прихвати Каинову, јер Каин није био богобојазан. Каину се није свидело то што је прихваћена Авељева жртва, па из зависти своје рече: "Убићу те сигурно, о Авеље!" На шта Авељ одговори: "Аллах прихвата жртву од онога ко се Аллаха боји, ко ради оно што му је Он наредио, а клони се онога што му је Он забранио."