Тефсир Ел-Мухтасар
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُۥ كَانَت تَّأْتِيهِمْ رُسُلُهُم بِٱلْبَيِّنَـٰتِ فَقَالُوٓا۟ أَبَشَرٌ يَهْدُونَنَا فَكَفَرُوا۟ وَتَوَلَّوا۟ ۚ وَّٱسْتَغْنَى ٱللَّهُ ۚ وَٱللَّهُ غَنِىٌّ حَمِيدٌ ﴿٦﴾
Та казна их је стигла зато што су, када су им посланици од Бога јасне доказе доносили, негирајући да посланици могу бити из људског рода, говорили: "Зар нас људи могу ка истини упутити?" Они су узневеровали и од веровања се окренули, али тиме Богу нису ни мало наштетили, јер Бог је независтан од њиховог веровања и покорности. Њихова покорност Њему ништа не значи, и Њему створења нису потребна, него је Он хвале достојан због Својих речи и дела.