Тефсир Ел-Мухтасар
وَعَلَى ٱلثَّلَـٰثَةِ ٱلَّذِينَ خُلِّفُوا۟ حَتَّىٰٓ إِذَا ضَاقَتْ عَلَيْهِمُ ٱلْأَرْضُ بِمَا رَحُبَتْ وَضَاقَتْ عَلَيْهِمْ أَنفُسُهُمْ وَظَنُّوٓا۟ أَن لَّا مَلْجَأَ مِنَ ٱللَّهِ إِلَّآ إِلَيْهِ ثُمَّ تَابَ عَلَيْهِمْ لِيَتُوبُوٓا۟ ۚ إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ ﴿١١٨﴾
Бог је опростио тројици која су изостала из битке на Тебуку и чије је покајање било одложено, а они су: Ка'б. Малик, Мерара б. Реб'а и Хилал б. Умејје. Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, је издао наређење да се они игноришу, па су били веома тужни, тако да им се Земља, и поред њене ширине и пространства, учинила скученом, а њихове душе су биле стиснуте због самоће коју су осећали. У том стању знали су да је једини спас од Бога, па им се Он смиловао и ка покајању их упутио, а онда им је покајање прихватио, јер Он много прашта верницима и милостив је према њима.