Становници Медине и бедуини из њене околине нису требали да изостану иза Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, када је кренуо у борбу и нису требали да своје животе чувају, запостављајући бригу о Посланиковом животу и безбедности, него им је обавеза била да своје животе у случају опасности заложе за његов, јер њих неће задесити ни жеђ, ни умор, ни глад на Божјем путу, нити ће ступити на неко место које ће невернике да наљути, нити ће икакву добит над непријатељем остварити, било да се ради о погибији, заробљавању, плену или поразу, а да им то све неће бити уписано као добро дело и код Бога примљено. Бог, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који чине добро, него ће ту награду чак и да им повећа.