×
التوبةАјет 122

Тефсир Ел-Мухтасар

وَمَا كَانَ ٱلْمُؤْمِنُونَ لِيَنفِرُوا۟ كَآفَّةً ۚ فَلَوْلَا نَفَرَ مِن كُلِّ فِرْقَةٍ مِّنْهُمْ طَآئِفَةٌ لِّيَتَفَقَّهُوا۟ فِى ٱلدِّينِ وَلِيُنذِرُوا۟ قَوْمَهُمْ إِذَا رَجَعُوٓا۟ إِلَيْهِمْ لَعَلَّهُمْ يَحْذَرُونَ ﴿١٢٢﴾

Верници не требају да сви иду у борбу, како их непријатељи не би напали и поразили, када се појаве. Из сваке групе, у борбу на Божјем путу треба да иде само одређени број људи, а остали треба да остану са Послаником, нека је мир над њим и милост Божја, и да уче веру од њега, и да затим подучавају оне који су отишли у борбу, када се врате, у нади да ће се на тај начин чувати од Божје казне, и тиме следити Његове наредбе а клонити се Његових забрана.