Кад би дволичњаци били захвални на ратном плену који им Бог, Узвишени, даје посредством Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, казали би: “Бог нам је довољан, неће нас занемарити и много ће нам дати, јер је Његова доброта неограничена, а Његов се поклон не одбија. И Посланик ће нам убудуће дати више и боље. Ми жудимо за Божјом добротом и желимо да нас обаспе Својом милошћу!” Када би овако говорили, лепо би мислили о Богу, и било би боље за њих.