Тефсир Ел-Мухтасар
هُمُ ٱلَّذِينَ كَفَرُوا۟ وَصَدُّوكُمْ عَنِ ٱلْمَسْجِدِ ٱلْحَرَامِ وَٱلْهَدْىَ مَعْكُوفًا أَن يَبْلُغَ مَحِلَّهُۥ ۚ وَلَوْلَا رِجَالٌ مُّؤْمِنُونَ وَنِسَآءٌ مُّؤْمِنَـٰتٌ لَّمْ تَعْلَمُوهُمْ أَن تَطَـُٔوهُمْ فَتُصِيبَكُم مِّنْهُم مَّعَرَّةٌۢ بِغَيْرِ عِلْمٍ ۖ لِّيُدْخِلَ ٱللَّهُ فِى رَحْمَتِهِۦ مَن يَشَآءُ ۚ لَوْ تَزَيَّلُوا۟ لَعَذَّبْنَا ٱلَّذِينَ كَفَرُوا۟ مِنْهُمْ عَذَابًا أَلِيمًا ﴿٢٥﴾
Они који не верују у Божју једноћу и поричу Посланиково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство спречили су вас на дан потписивања примирја на Худејбији да приступите Часном храму, и спречили су, к томе, да животиње стигну до места у Харему где требају бити заклане. Свемогући Бог допустио би вам да побијете невернике Мекке да тамо није било потлачених верника и верница који су, из страха од неверника, скривали припадност Исламу. Ви бисте их све побили и онда би вас, иако бисте то ненамерно учинили, стигле последице греха и несрећа, и морали бисте да платите за њих крварину. А Бог је тако одредио зато да у Своју милост уведе кога хоће и да избави из заблуде кога хоће. Да су верници били одвојени од неверника у Мекки, Бог би невернике, који не верују у Бога, болном казном казнио.