Кад су незнанобошци Мекке у своја срца жар пагански убацили и нису се повиновали истини и Веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја – њих је инат навео на неверство и порицање, па су у години Худебије забранили Посланику, нека је мир над њим, улазак у Мекку. Тад је Свемогући Бог улио у Посланика и његове другове смирај, па нису незнанобошцима узвратили истом мером, и улио је у њих чврсто уверење, постојаност у сведочењу да нема истинског божанства осим Аллаха, речи на којима почива целокупна богобојазност, и које су они искрено прихватили и у потпуности реализовали. А они су најдостојнији тих речи. Богу је све познато, мало или велико, ништа Му није скривено.